1740
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1740. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Почела градња Београдске сахат-куле
- 9. јануар — Холандски брод Роосвијк потонуо поред Енглеске на путу ка Истоку, са свих 237 морнара.
- јануар — Велика хладноћа у Европи. У Ирској почиње Година покоља и велика глад 1740-41.
- јануар — Хиљаде Срба крајишника се због глади враћа из Лике, Кордуна и Баније у Босну, или одлазе у Славонију и дан. Војводину. Глад се ове године помиње и у писмима црногорских главара Млечанима.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 5. фебруар — Папа Клемент XII признаје независност и права Сан Марина, којег је прошлог октобра окупирао легат Равене кардинал Гулио Алберони - то је дан свете Агате, која се усваја за заштитницу државе.
- 6. фебруар — Умро је папа Клемент XII. Конклава за избор новог папе ће трајати пола године, један фаворит, кардинал Пиетро Отобони умире убрзо након њеног почетка. Пробурбонски кардинали ће гласати за Помпеа Алдровандија, али он неће имати потребну већину...
- 21. фебруар — У Кремони умире Гироламо Амати, последњи мајстор-градитељ виолина из породице Амати.
- фебруар — Персијски владар Надер-шах Афшар довршава кампању дисциплиновања владара Синда, епилог прошлогодишње кампање против Могулског царства у Индији.
- Надер-шах на повратку из Индије најесен одлази у Централну Азију где преузима сизеренство над Бухарским и Хиванским каганатом.
Март
[уреди | уреди извор]- март — Рат за Џенкинсово уво: Британци изводе извиђачко-офанзивну операцију према Картагена де Индиас (дан. Колумбија) и уништавају тврђаву Сан Лорензо у Панами.
- март — Француска кампања против Чицасава близу данашњег Мемфиса, Тенеси: завршена је миром након нешто чаркања и умирања око 500 Француза од болести.
Април
[уреди | уреди извор]- 8. април — Обала комараца: у контексту рата са Шпанцима, Британци су потписали Уговор о пријатељству и савезу, врсту протектората, са Едвардом, владаром Мискитоа.
- 16. април — Али-паша Хећимоглу је пребачен из Босне у Египат (да угуши буну мамелучких бегова). Обнављају се насеља уз Саву и Уну, осим Јасеновца и Добора, улогу Добора преузима Дервента а у Брчком је саграђена мала паланка.
- 26. април — Битка код Гирије: Аливарди Кхан је збацио Сарфараз Кхана, постаје наваб Бенгала (до 1756).
- април — После више од две године покушаја, Турцима пошло за руком да потуку Куче и Клименте, 400 заробљених је одведено у Скадар. Синовац паше Ходаверди Махмутбеговића је натерао Клименте да му дају таоце.
Мај
[уреди | уреди извор]- 13. мај — Бивши беy Туниса Ал-Хусаyн ибн Али је ухваћен и погубљен у Кајруауну од стране нећака Алија - Хусеинови синови су избегли и настављају борбу, Мухаммад ће збацити Алија 1756.
- 20. мај — Битка код Дамалцхерија: маратски генерал Рагхоји Бхонсле је поразио и убио Дост Али Кхана, наваба Карнатичког султаната на југу Индије.
- 31. мај — Након смрти Фридриха Вилхелма I на пруски престо долази његов млади син Фридрих Велики - Краљ у Пруској до 1772, затим Краљ Пруске до смрти 1786.
- мај — Завршено рушење нових фортификација у Београду, главнина аустријског гарнизона прелази 6. јуна у Земун.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — На снази је Закон о насељавању, којим се омогућује натурализација страних протестаната, а и Јевреја, у Британској Америци
- 7. јун — Аустријанци су потпуно евакуирали Београд, церемонија ратификације мировног уговора одржана 11. јуна на сплаву на ушћу Саве. Догодине ће конвенцијом бити решено разграничење на Великом ратном острву.
- 13. јун — 20. јул — Британци из колоније Џорџија неуспешно опседају шпански Ст. Аугустине на Флориди.
- 15. јун — Нови пруски владар је установио орден Поур ле Мерите, по угледу на ранији Де ла Генеросите - војни се додељује до 1918, цивилни је обновљен 1952.
- 26. јун — Опсада Форт Мосеа: Шпанци повратили недавно изгубљену тврђаву у близини Ст. Аугустина и потукли британски гарнизон.
Јул
[уреди | уреди извор]- 8. јул — У Санкт Петербургу погубљени раније утицајни руски државник Артемиј Волински и његов рођак архитекта Пјотр Јеропкин. Сахрањени су поред новоизграђене Сампсонијевске саборне цркве.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — У Кливедену, имању британског пријестонаследника Фредерика, први пут изведена знаменита патриотска песма Руле, Британиа!, поводом прошлогодишњег заузећа Порто Бела у Панами.
- 17. август — Кардинал Просперо Лорензо Ламбертини, надбискуп Болоње, изабран је као компромисни кандидат за папу под именом Бенедикт XIV (до 1758).
Септембар
[уреди | уреди извор]- септембар — Објављен Анти-Макијавели: Фридрих Велики идеалистички одбацује Макиавелијеве концепције у делу које је уређивао Волтер.
- 18. септембар — Рат за Џенкинсово уво: ескадрон Георгеа Ансона испловљава из Енглеске, са мегаломанским задатком да изазове побуну у шпанском Перуу, заузме Панаму и галеоне у Акапулку. Ансон ће до 1744. опловити свет, са 188 људи од првобитних 1.854.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 9 - 22. октобар — Батавијски масакр, Кинезенморд, приликом кога је у сукобу кинеског становништва са холандским трупама и јаванским становништвом Батавије убијено најмање 10.000 људи, већина тамошњих Кинеза.
- 17. октобар — Друга камчатска експедиција: Витус Беринг оснива, или именује, Петропавловск Камчатски (рођендан града).
- 20. октобар — Умире свети римски цар Карло VI. Наслеђује га кћер Марија Терезија (23 године, носећа са будућим царем Јосипом); темељем Прагматичке санкције преузима престо хабсбуршких домена: Аустрије, Чешке, Угарска...; одбијање појединих држава-чланица Царства, као и других европских сила да признају Прагматичку санкцију (Пруска, Саска, Баварска, Француска, Шпанија) изазива уставну, политичку и дипломатску кризу.
- 28. октобар — Умире руска царица Ана I Ивановна, наслеђује је двомесечни Иван VI. (до 1741), преко мајке Ане Леополдовне праунук Ивана V., оца покојне царице. Први регент је непопуларни Ернст Јоханн вон Бирон, такође кнез Курландије и Семигалије.
- 30. октобар — Двојица Вителсбаха, Карло I од Баварске, супруг Марије Амалије, сестре од стрица Марије Терезије, и Карло III . Филип од Фалачке, објављују да преузимају викаријат над Светим римским царством. То доводи до спора, који је решен након што је у јануару за конвикара узет Аугуст III од Саксоније (Карло Баварски ће бити свети римски цар 1742-45).
Новембар
[уреди | уреди извор]- новембар — Каштелани се враћају из брда и изјављују покорност млетачком генералном провидуру у Далмацији - али отпор колона због лоших услова се наставља.
- 19. новембар — Преврат на руском двору: маршал Миних је оборио регента Бирона, царева мајка Ана Леополдовна је нова намесница. Стварну власт има Миних а затим Андреј Остерман.
- 21. новембар — Марија Терезија поставља свог супруга Франца Стефана за сувладара аустријских и чешких земаља, како би имао основа за светоримску царску титулу, а чиме би и она постала царица (изабран је 1745).
- 22. новембар — Омаж доњеаустријских сталежа Марији Терезији и заклетва на верност - први приказ ауторитета младе царице.
- 26. новембар — Абрахам Петрос И Ардзивиан је проглашен за католикоса-патријарха Јерменске католичке цркве - добио је потврду од папе 1742. када црква формално настаје.
- 29. новембар — Срби Катуњани уништили село Убли, због чега млетачки амбасадор на Порти тражи њихово кажњавање.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Папа издаје прву енциклику у данашњем смислу речи: Уби примум говори о дужностима бискупа и њиховој администрацији.
- децембар — Умро митрополит дабробосански Мелентије Миленковић, наследиће га Гаврило (1741-52). Мелентије је умро "тајанствено и напрасно", за његову смрт је сумњичен наследник Гаврило.
- 16. децембар — Пруски краљ Фридрих Велики покреће инвазију хабсбуршких (аустријских) поседа у Шлеској чиме почиње Први шлески рат или Рат за аустријско наслеђе. У рату се истичу гроф ген. Јосип Казимир Драшковић и пук. Атанасије Рашковић, командант српске милиције.
- 27. децембар — Пруско-руски дефанзивни савез (окончан Миниховом сменом следећег марта, али две земље се поново приближавају следеће зиме).
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Велика куга 1738., која је погодила хабсбуршке земље, завршава се ове године.
- После мира 1739. најтежи порески притисци су на нишкој, ужичкој, пожешкој (чачанској) и соколској нахији, што ће 1746/47. довести до побуне Шејх Мехмеда Ужичанина.
- Футошки властелин Чарнојевић први насељава Словаке у Бачкој, у Бачки Петровац (касније Кисач, Гложањ итд.). У ово време властела у Бачкој насељава и Мађаре на своје поседе (Словаци, Мађари и остали су долазили и раније али више појединачно).
- Село Зајас у дан. западној Северној Македонији, "исламизирано око 1740. године".
- Франз Антон Леополд Понтз вон Енгелсхофен је нови гувернер Тамишког Баната (до 1757); почетком 1740-тих у области је нарочито јака хајдучија.
- Ове године било је најживље насељавање "православних Срба у Дубровник из његовог залеђа", међу њима је много кожара и ћурчија.
- Капитулације Османског царства: Француској су проширене раније капитулације, признато јој је право заштите католика у Турској.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Повратак Турака у Београд.
- Википедија:Непознат датум — Почела је друга сеоба Срба под Арсенијем IV Шакабентом након завршетка аустро-турског рата (1736-1739).
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Јун
[уреди | уреди извор]- 20. октобар — Карло VI, цар Светог римског царства
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]